Već skoro 30 godina pišem drame i učim studente kako se piše za pozorište. I već skoro 30 godina tražim odgovor na osnovno pitanje – a zašto baš drame i zašto baš pozorište? Nije da nisam pokušavala drugo: započinjala romane, filmska scenarija, poeziju, kratke priče, ali se sve nekako uvek pretvoralo u dramski tekst, u dijalog, u sukob i radnju, u priču koja se može ispričati samo sa pozornice. Zašto – ne znam. Sumnjam da je odgovor u mojoj prirodi večnog sukoba sa svakom okolinom: porodičnom, društvenom, klasnom, političkom, nacionalnom i internacionalnom, sa samom sobom. Ti moji sukobi ljubavi i mržnje mogu se preživeti samo u pozorištu. Samo tako se preživi život.
Biljana Srbljanović
Dramska autorka i dramaturškinja, redovna profesorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, šefica Katedre za dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti, na kome priprema doktorat iz oblasti Studija filma. Fullbright alumnistkinja 2002/2003. godine, kada je bila gostujuća profesorka na NYU Tisch School of the Arts u Njujorku. Bila je gostujuća profesorka i na bečkom Universität für angewandte Kunst i milanskoj akademiji „Paolo Grassi“. Autorka je preko 10 drama objavljenih i produciranih u pozorištima širom sveta, prevedenih na oko 25 jezika i premijerno izvedenih preko 100 puta u Srbiji, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Francuskoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Švedskoj, Finskoj, Estoniji, Litvaniji, Rusiji, Ukrajini, SAD, UK, Poljskoj, Češkoj, Brazilu, Meksiku, Izraelu, Libanu, Slovačkoj, Mađarskoj, Belgiji, Grčkoj, Turskoj… Za dramsko stvaralaštvo osvojila je šest Sterijinih nagrada, kao i nagrade Joakim Vujić, Slobodan Selenić, Ernst Toller, dva puta Nagradu grada Beograda i nagradu Premio Europa – Nova pozorišna realnost. Autorka je i kreatorka TV serije „Otvorena vrata“ koja je napravila zaokret u savremenoj televizijskoj produkciji u Srbiji. Autorka je preko 200 epizoda jednog od najpopularnijih domaćih podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“ koji je u svojoj petoj godini emitovanja i u kojem interpretira i analizira savremenu kinematografiju, književnost i popularnu kulturu. Više od deceniju, Biljana Srbljanović je programska direktorka Hartefakta, nezavisne organizacije koja se bavi kulturom i koja nastoji da osnaži nove umetnike_ce da kritički preispituju kulturnu i socijalnu stvarnost, društvene i političke probleme i fenomene na državnom i međunarodnom nivou. Stalna je članica žirija jednog od najznačajnijih regionalnih konkursa za najbolji savremeni angažovani celovečernji dramski tekst koji se ove godine organizuje po trinaesti put. Aktivistkinja je za prava LGBTI+ osoba, žena i pripadnika_ca manjinskih grupa i za svoje aktivističko angažovanje je dobila nagrade Osvajanje slobode, Dragoljub Stošić, Ledolomac godine, nagradu Dana Sarajeva. Objavila je više stotina novinskih i stručnih tekstova u zemlji i inostranstvu (Blic, Javni servis, Peščanik, Le Monde, Le Repubblica, Der Standard, Der Spiegel, itd). Bila je prva kuma beogradskog Prajda 2014. godine i time prepoznata kao važna saveznica zajednici. Dobitnica je Francuskog ordena iz Reda umetnosti i književnosti, u rangu Viteškinje (Chevalier des Arts et des Lettres).
Skakavci
Centralno mesto u drami Skakavci zauzima problem starih, prikazan kroz naizgled nepovezane priče koje se u drugom delu ovog teksta prepliću i prikazuju jasnu vezu između dramskih junaka. Kroz više slikovitih, i često neprijatnih, porodičnih priča, autorka ukazuje na problematičnu dinamiku odnosa između starih ljudi i njihove dece, sada već odraslih ljudi u tridesetim godinama. Ove relacije prikazane su kroz paradoks koji sa jedne strane upozorava na društveni problem odbacivanja starijih, dok sa druge strane vidimo doživljaj starih ljudi kao najveći stepen autoriteta. Televizijski voditelj i njegova vidovita poznanica, čuveni hirurg, njegova trudna sestra i njihov dementni otac, penzionisani univerzitetski profesor koji zapošljava sina kao ličnog šofera su samo neki od junaka ove drame u kojoj autorka, koristeći crni humor ukazuje na probleme u porodičnim odnosima ali i probleme na širem društvenom planu. Theater heute je autorku proglasio najboljim stranim piscem godine zahvaljujući ovom komadu.
Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)
Drama Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) započinje slikom sredovečne ćerke koja dovodi svog starog oca u bolnicu gde zajedno čekaju lekara koji je, kao i ostali u bolnici, nedostupan jer gleda televizijski prenos sahrane patrijarha. Autorka prikazuje tri generacije: prezaštićenu decu, nezrele sredovečne ljude i preambiciozne stare ljude koji sebično grabe budućnost koju neće dočekati. Autorka ovom dramom kritikuje dinamike porodičnih odnosa, lokalni mentalitet, agresivnost, sistem, ali i (ne)odgovornost pojedinaca. Jedna od glavnih tema ovog komada je hipokrizija, a autorka koristi humor kao sredstvo kojim prikazuje društvene probleme. Dramski likovi i njihove sudbine poznate su nam iz sveta koji nas okružuje, a prikazani kroz niz svakodnevnih slika. Emitovanje filma Valter brani Sarajevo je scena koja ujedinjuje sve likove, i time autorka simbolično ukazuje na generacije koje su bile, vreme koje je bilo, odnos prošlosti i sadašnjosti, i u političkom i u porodičnom kontekstu, ali i njihovu vezu sa nekadašnjom državom Jugoslavijom.
Mali mi je ovaj grob
Ova drama je istorijski pozicionirano delo koje govori o kontroverznom trenutku sa početka Prvog svetskog rata i koja u fokusu ima atentatora Gavrila Principa i njegove saradnike. Oni su zajedno organizovali, a Gavrilo Princip izvršio atentat na Franca Ferdinanda 1914. godine.
Komad prikazuje nedelje koje su prethodile atentatu u Sarajevu s fokusom na etičke i filozofske ideje Gavrila Principa koga autorka predstavlja kao žrtvu, a ne heroja. Autorka se ne bavi samo istorijskim događajem, već otvara pitanja savremenog društva kao i današnje Srbije, jer preispituje istorijske trenutke koji danas služe za kreiranje nacionalističkih narativa. Ovaj komad povezuje trenutak koji se desio pre početka Prvog svetskog rata sa onim u Srbiji danas. Sudeći prema ovom komadu, ideja kojom se vodio Princip bila je jugoslovenska, a ne velikosrpska. Gledalac glavnog junaka neće olako slaviti niti osuditi, zbog toga što je ovaj potonji predstavljen kao žrtva tajnih službi koje, sudeći prema glavnim stavovima komada, i dalje utiču na naše živote, indoktriniraju i likvidiraju.
Beogradska trilogija
Komad Beogradska trilogija je diplomski rad Biljane Srbljanović, nagrađen 1996. godine tada ustanovljenom nagradom „Slobodan Selenić“. Prema rečima autorke, Beogradska trilogija je „autobiografski tekst čitavog grada“. U tri tragikomične priče, iz Praga, Sidneja i Los Anđelesa, prikazani su emigrantski – apatridski životi nekadašnjih Beograđana. Povezala ih je novogodišnja noć i jedna devojka koja je ostala u Beogradu. Drama Biljane Srbljanović Beogradska trilogija igrana je širom sveta u oko 30 različitih postavki (Nemačka, Austrija, Švajcarska, Belgija, Amerika, skandinavske zemlje…). Objavljena je u nemačkom u časopisu „Teater der cajt”. Pored nemačkog, prevedena je na engleski, francuski, arapski, italijanski, rumunski, danski…
Vrat od stakla
U središtu ove tragikomedije nalazi se beogradska porodica koja po zakonu o restituciji iznenada ostaje bez stana u kome su sedam decenija živele, rađale se i umirale, volele i mrzele, izneveravale i rastajale, lagale se i sanjale o sreći četiri generacije njenih članova. Veliko, beskrajno zamršeno klupko njihovog zajedničkog života počeće tada da se kida, a zajedno s njim da iščezava i svet u kom su živeli i jedno doba koje je zauvek prošlo.
