Zovem se Nađa Mišković, rođena sam u Novom Sadu 4.3.2003. godine. Od kada znam za sebe je postojala ljubav za svaku vrstu umetnosti koju sam istraživala. U osnovnoj i srednjoj školi sam se takmičila iz književnosti i osvajala nagrade na republičkom nivou. Pralelno sa gimnazijom Svetozar Marković sam išla u srednju muzičku školu Isidor Bajić i pohađala teorijski smer.
Muzika je za mene uvek predstavlja zabavu i novo mesto gde mogu da se izrazim. Letnje raspuste sam provodila kao ulična sviračica, pevajući i svirajući ukulele u centru Novog Sada zajedno sa drugaricom. U sedmom razredu osnovne škole otkrivam ples, hip hop, koji me je naučio mnogo toga ali najviše da verujem sebi. U srednjoj školi sam bila član dramske sekcije na francuskom jeziku Point de Vue ( tačka gledišta) gde smo svi zajedno pisali, režirali, pravili kostime, scenografiju i glumili. Putovali smo po različitim gradovima Srbije i u Sloveniju gde smo sarađivali sa dramskom sekcijom gimnazije Franceta Prešerna. U drugom razredu srednje škole shvatam da želim zauvek u pozorištu da budem ona osoba koja piše i smišlja priče.
Dramaturgiju upisujem 2022. godine na odseku dramaturgija i selim se u Beograd. Na studijama otkrivam da pisanje nije ono što sam mislila da jeste, što me je pre svega radovalo ali i plašilo.
Vremenom shvatam da je moja ljubav za filmom jednaka kao i za pozorištem i počinjem da se povezujem sa različitim studentima sa filmske režije i radim kao scenarista na kratkometražnim filmovima. Inspiracija za pisanje mi predstavlja sve – svaka osoba, priča i čovek sa kojim stupim u kontakt. Najlepše se osećam u prirodi sa svojim psima, Pašom i Malom. Veliki deo mene predstavlja ljubav prema životinjama koja će zauvek biti bezuslovna.
Hoćemo li ikada sunce videti?
Ugur, princ tame, živi sa kraljem i slepom vilom. Kralj mu je otac, a vila, koja se predstavlja kao njegova biološka majka, njegova maćeha. Kralj drži 40 svojih bivših žena zatočenih u svojoj tamnici, a oči su im uklonjene jer je osećao da nema potpunu kontrolu nad njima. Želeo je da bude njihov ceo pogled na svet. Poslednja žena koja je završila u tamnici, a jedina koja je rodila dete je Ugurova majka. Vila je bila sledeća kraljeva žena i, da bi se spasila, lagala je da je slepa.
