Sofija Dimitrijević rođena je u 2001. godine. Sa petnaest godina objavljuje svoj prvi roman Tamo? I nazad? za koji dobija nagradu Gašino pero, za najbolji roman u regionu uzrasta do petnaest godina. Autorka je prve srpske transmedijalne predstave #ĆaoSvima (Reflektor teatar). Bila je dramaturškinja na predstavama: Zločin na Kozjem ostrvu, Veštice iz Salema, Dugo putovanje u noć, Ana Kristi, Melodija, Čas, Ničiji i Prezreli, koje su režirali studenti pozorišne režije. Autorka je dramskog komada Rake, koji je imao javno čitanje u Ustanovi kulture Parobrod, a čija je premijera u avgustu 2024, u Beogradskom dramskom pozorištu. Autorka je dramskog komada ZEKE ili o skakačima koji je zatvorio festival internacionalnog studentskog teatra FIST, kao i komada Velike i male – komad o očevima koji je preporučen na konkursu Radio Beograda, a čija će praizvedba biti u Ateljeu 212. Autorka je komada Srne ne krvare (adaptacija romana Sloboda Govora, V. Matijevića) koji je premijerno izveden u Gradskom pozorištu Čačak. Radila je kao dramaturškinja na predstavi Disko svinje (Jugoslovensko dramsko pozorište). Scenaristkinja je kratkih filmova, od kojih se izdvajaju: Mrlje, Belezi, Daća, Dečak kog je ujeo gušter i U bedrima. Film po njenom scenariju, Vera večna, selektovan je za Bašta fest pitch. Radila je kao kritičarka i novinarka na portalu Zoomer. Sa troje kolega osniva KAMEO – prvi filmski festival u Čačku, na kom bivaju prikazani kratkometražni filmovi iz regiona. Ovogodišnja je učesnica ELIA bijenala u Milanu. Dobitnica je nagrade Josip Kulundžić, koju dodeljuje katedra za dramaturgiju.
Tara Mitrović rođena je 2002. godine u Valjevu. Nakon završene treće godine gimnazije ,,Branislav Petronijević“ na Ubu upisuje Pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom studija dramatizuje i režira pripovetku ,,The Sea Change“ Ernesta Hemingveja, tematizujući partnersko nerazumevanje uzrokovano spoznajom (druge) seksualne prirode. Zatim adaptira i režira ,,Anu Kristi“ prema tekstu Judžina O’Nila, pitajući se da li se odnos prema žrtvi seksualnog nasilja za 112 godina (kada je komad napisan) promenio i zašto nije. Da li će, i kada? Ispitna predstava druge godine ,,Ana Kristi“ predstavlja Fakultet dramskih umetnosti na Sterijinom pozorju mladih 2022, i iste godine zatvara festival ,,Dani borbe protiv nasilja“ na Fakultetu. U okviru ispita treće godine, režira tragičnu farsu ,,Čas“ po tekstu Ežena Joneska, tematizujući znanje kao sredstvo zloupotrebe moći, podstaknuta aktuelnim hrabrim postupcima hrabrih bivših učenica kvaziprofesora glume. Iste godine, u Bitef teatru u produkciji Festivala internacionalnog studentskog teatra (FIST) režira predstavu ,,Zeke ili o skakačima“ po tekstu Sofije Dimitrijević, a potom sa grupom osnovaca i dečiju predstavu ,,Do poslednjeg šaha“ po tekstu Ljubiše Đokića. Režira četiri javna čitanja tekstova savremenih srpskih autorki i autora: U Ustanovi kulture ,,Parobrod“ komad Mine Petrić ,,Nezaboravak, potočnica, zmijske oči“, za Beogradski letnji festival (BELEF) u Ateljeu 212 ,,Priručnik za idalnu porodicu“ Pavla Dimitrijevića, za ,,Dane borbe protiv nasilja“ na FDU ,,Sve se desilo tako brzo“ Lore Džolić i Hristine Mitić, i u Hartefakt kući pobedničku dramu trinaestog Hartefaktovog konkursa – ,,Žena veže rep“ Marije Rakočević. Asistira rediteljki Lenki Udovički na predstavi ,,Tramvaj zvani želja“ po tekstu Tenesi Vilijamsa u koprodukciji Teatra Ulysses, Beogradskog dramskog pozorišta i BELEF-a, sarađuje sa Biljanom Srbljanović na trinaestom regionalnom Hartefaktovom konkursu za najbolji savremeni angažovani dramski tekst, te na Fakultetu asistira redovnoj profesorki glume, Mariji Milenković, u radu na diplomskoj predstavi ,,Majstor i Margarita“ po motivima romana Mihaila Bulgakova. Trenutno je apsolventkinja na Fakultetu dramskih umetnosti na Katedri za pozorišnu i radio režiju u klasi profesora Dušana Petrovića i dobitnica nagrade ,,dr Hugo Klajn“ za najboljeg studenta Pozorišne režije u generaciji.
bez buke od dva do šest
Godinu dana nakon smrti svog muža—sudije i predsednika skupštine stanara—Mirjana, 59-godišnja nastavnica koja živi u stambenoj zgradi na adresi Bulevar despota Stefana 7, okružena komšijama koji strogo poštuju kućni red, odlučuje da pozove Lanu, 23-godišnju seksualnu radnicu koja je bila u vezi s njenim pokojnim mužem. U početku vođena željom za osvetom i potrebom da povrati kontrolu nad narušenim redom svog života, Mirjana ulazi u to poznanstvo, koje se ubrzo razvija u bliskost i složenu borbu za moć.
Kroz razgovore s Lanom, Mirjana postepeno odbacuje ulogu ogorčene udovice i ulazi u odnos koji postaje propitivan, intiman i zavistan. Tokom njihovih susreta, kod Mirjane se javlja potreba da „spase“ Lanu od sveta seksualnog rada, nasilnih odnosa i načina života koji doživljava kao destruktivan.
Lana jasno stavlja do znanja da je njen posao rezultat ličnog izbora i da ne traži spasenje. Njeno odbijanje da bude predmet tuđe empatije u Mirjani izaziva bes i želju za kontrolom.
Mirjanina nemogućnost da prihvati Laninu autonomiju prerasta u agresivno ponašanje—emotivno, verbalno i fizičko. U pokušaju da upravlja i redefiniše njihov odnos, Mirjana počinje da ponavlja upravo one obrasce represije koje je i sama trpela, nesvesna sopstvene pozicije moći.
U međuvremenu, komšije prate svaki njihov susret. Kroz zidove, špijunke i hodnike, zgrada postaje hor kontrole—zajednički glas koji osuđuje, opominje i zahteva red. Kada shvate da Mirjana krši pravila ponašanja—ne samo time što pravi buku i odbacuje svoje uloge udovice i stanarke, već i kroz zabranjenu seksualnu vezu s mlađom ženom—komšije odlučuju da je kazne.
Zgrada funkcioniše kao hor moralne osude, izražen kroz ogovaranja i stanarske sastanke. Dok se dve žene bore da pronađu prostor za razumevanje, stan ostaje bojno polje između dve žene, dve generacije i dve istine o izboru i slobodi.
Nasilje koje Mirjana doživljava od strane komšija nije samo fizičko—ono je duboko psihološko i sistemsko: socijalna izolacija, poniženje i omalovažavanje prerastaju u institucionalne pretnje i telesno kažnjavanje. U tom trenutku, njena lična kriza postaje politički čin: žena koja je narušila red mora biti ponižena, kontrolisana i isključena.
Lana odlazi. Mirjana ostaje sama u prostoru koji više nije dom, već razoren stan u kome je, makar na trenutak—uz Laninu pomoć—mogla da se suoči sa sobom.
